Čekanje nije opcija! Budućnost dece sa smetnjama u razvoju zavisi od vaše donacije.
U Srbiji ima oko 60.000 male dece čijim je roditeljima potrebna pomoć kako bi svoje mališane sa razvojnim smetnjama izveli na put. Dečji mozak se najintenzivnije razvija do šeste godine i zato razvoj zavisi od naše mogućnosti da deci pružimo najkvalitetniju podršku tokom tih presudnih prvih godina. Kada se deca sa smetnjama pravovremeno uključe u program ranih intervencija, kod više od 70% razvoj se normalizuje, dok je dugoročna podrška potrebna za oko 20% dece.
Rođenje deteta preokrene svačiji život, ali kada se dete rodi sa smetnjama, tada roditelji jednostavno ne smeju da ostanu sami. Roditelji imaju nezamenjivu ulogu u pružanju podrške napretku deteta sa razvojnim poteškoćama pa zato i njih treba što pre uključiti u program ranih intervencija. Svaki dan je neizmerno važan, što ranije dete dobije podršku, to su njegove šanse veće.
Mnogi od onih koji žive van većih gradova trenutno mogu samo da sanjanju o kvalitetnoj i pravovremenoj podršci koja je presudna za njihovu decu. Upravo zato je UNICEF pokrenuo uspostavljanje 36 centara za ranu intervenciju, od Subotice do Vranja.
Pomozite roditeljima da izvedu na put svoje mališane koji imaju poteškoće.
Vaša donacija namenjena centrima za rane intervencije omogućiće:
- da se deca sa razvojnim smetnjama što pre uključe u rane intervencije u detinjstvu od kojih zavisi njihova budućnost,
- da mame i tate na vreme dobiju podršku stručnjaka kako bi izveli svoju decu na put,
- da se kupi asistivna tehnologija koja pomaže da se poboljšaju stabilnost, sedenje i mobilnost dece (rukohvati, hvataljke, hodalice, invalidska kolica), da se unapredi komunikacija i učestvovanje u svakodnevnim rutinama te da se pojača ili zameni signal kod dece sa oštećenim sluhom i vidom,
- da se urede prostori za decu, opreme biblioteke i nabavi didaktički materijal,
- da se opreme prostorije za savetovanje i grupni rad sa roditeljima,
- da stručnjaci pruže neophodnu podršku porodicama i u manjim mestima.
Mama Ivana priseća se trenutka kada joj se ćerka prvi put obratila: „Srna je bila uznemirena, ja sam joj dodala taj komunikator i pitala sam je: „Šta želiš“ A ona je meni klinkula – da jede. Srna do tada NIKADA nije tražila da jede. Svaka majka deteta sa smetnjama u razvoju jedva čeka da njeno dete progovori i osećaj kad se to desi je predivan.“