Mentalno zdravlje dece – Ključ za srećno detinjstvo
Mentalno zdravlje dece ima suštinski značaj za njihov razvoj, obrazovanje i budućnost. Danas se mladi suočavaju sa mnoštvom izazova: stresom u školi, društvenim očekivanjima, pritiskom vršnjaka, društvenim mrežama. U toj jedinstvenoj i često zbunjujućoj fazi života roditelji igraju bitnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja i svoje dece i cele porodice.
Međutim, briga o mentalnom zdravlju nije samo stvar pojedinačnih porodica – potrebni su i društvo koje razume i podržava decu i mlade i zajednica koja nudi rešenja. UNICEF se zalaže za pružanje praktičnih saveta, podrške i resursa koji mogu da spreče razvoj ozbiljnijih problema.
Šta je mentalno zdravlje?
Mentalno zdravlje predstavlja stanje blagostanja u kome smo svesni svojih mogućnosti, uspešno se nosimo sa različitim životnim situacijama i osećamo da imamo kontrolu nad svojim životom. Za decu to znači i uspešno usklađivanje školskih obaveza, prvih ljubavnih iskustava i društvenih odnosa sa vršnjacima.
Često se, međutim, razgovor o psihološkim poteškoćama stigmatizuje. Mnoga deca ne žele da razgovaraju o svojim problemima sa roditeljima ili prijateljima jer se boje osude.
Miličina priča: važnost podrške u pravom trenutku
Milica danas ima 22 godine, studira na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, uživa u pozorištu i druženju sa prijateljima. Međutim, nije uvek bilo tako.
Problemi su počeli rano, nakon razvoda roditelja.
„To je bio vrlo buran period i mogu da kažem da su ti prvi tragovi nesigurnosti i strahova počeli da se javljaju tada. Imala sam strah da me neko ne ostavi“, objašnjava Milica.
Njena mama Tatjana se priseća: „Počelo je povlačenje, nije više bila tako probojna ni prodorna.“
Polazak u srednju školu doneo je dodatne izazove.
„Nisam se družila ni sa kim“, kaže Milica. Emotivni problemi uskoro su uticali i na njeno fizičko zdravlje. „Mama je to primetila. Sećam se da smo sele i da me je pitala – šta ti se dešava i šta hoćeš da uradim za tebe? To je bio taj okidač, prvi put sam ispričala šta mi je ležalo na duši.“
Tatjana naglašava koliko je važno da roditelji reaguju na vreme: „Svaki roditelj mora da osluškuje svoje dete... Morate znati taj pogled, taj osmeh, da li ga ima, da li ga nema.“
Milica danas ističe važnost otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju: „Priča o mentalnom zdravlju nije sramota. Pričajte o sebi, pričajte o onome što vam treba, o tome kako se osećate. Meni je to pomoglo, sigurna sam da će pomoći i vama.“
Zašto je važno mentalno zdravlje dece?
Baš kao i fizičko zdravlje, mentalno zdravlje je neophodno za srećan i ispunjen život. Deca koja razvijaju dobru emocionalnu stabilnost:
- lakše uče i usvajaju nove veštine,
- spremnije se suočavaju sa stresnim situacijama,
- uspostavljaju zdravije odnose sa vršnjacima, porodicom i okolinom.
Nažalost, simptomi poput depresije i anksioznosti mogu da prođu neprimećeno. Dodatnu teškoću predstavlja to što i dalje postoji određena stigmatizacija kada se govori o problemima mentalnog zdravlja, naročito kada je reč o deci i mladima. Istina je da niko nije u potpunosti otporan na poteškoće sa mentalnim zdravljem – i odrasli i deca mogu da imaju neprijatna osećanja, misli ili ponašanja koja utiču na njihov kvalitet života.
Kako roditelji mogu da pruže podršku?
Otvorena komunikacija i emocionalna podrška
Prvi i najvažniji korak jeste razgovor. Razgovor o emocijama i izazovima pomaže deci:
- 1) da razumeju svoja osećanja – kada dete zna da su tuga, ljutnja ili strah normalne emocije, lakše će da ih obradi i podeli s nekim;
- 2) da razviju otpornost – otvorena komunikacija u porodici priprema decu da se suoče sa stresom bez potiskivanja emocija ili agresivnog ponašanja,
- 3) da steknu samopouzdanje – ako dete shvati da sa poverenjem može da priđe roditelju ili bliskoj osobi, imaće snažniji osećaj sigurnosti i prihvaćenosti.
Stvaranje rutine i bezbednog okruženja
Deca se osećaju sigurnije kada imaju ustaljenu dnevnu rutinu, jer im to pomaže da lakše upravljaju stresom. Postavljanje jasnih pravila i strukture smanjuje nesigurnost i doprinosi psihološkoj stabilnosti cele porodice.
U takvom okruženju dete se lakše nosi s izazovima i reaguje na promene.
- Ustaljeni raspored smanjuje stres i pomaže detetu da organizuje svoje obaveze i slobodno vreme.
- Jasna pravila i strukturiranost porodice daju osećaj stabilnosti i predvidljivosti.
Kada deca osete da „znaju šta ih čeka“, nema prevelike neizvesnosti i ona dobijaju više prostora za istraživanje i razvoj.
Kako smanjiti stres kod dece?
Fizička aktivnost i boravak na svežem vazduhu
Istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost smanjuje stres i poboljšava raspoloženje. Dete ne mora da bude profesionalni sportista, dovoljne su obične šetnje, vožnja bicikla ili trčanje u parku. Uz to, povremeni izleti u prirodu mogu osnažiti porodicu, podstaći povezivanje i stvoriti dragocena zajednička sećanja.
Ograničavanje vremena provedenog ispred ekrana
Prekomerna upotreba mobilnih telefona, tableta i računara može negativno da utiče na koncentraciju dece i da izazove anksioznost. Postavljanje jasnih pravila o vremenu provedenom uz telefon ili računar te podsticanje aktivnosti poput čitanja, crtanja ili društvenih igara pomažu deci da razviju kvalitetnije navike i bolji odnos prema realnosti, izvan virtuelnog sveta.
Kako prepoznati znake depresije i anksioznosti?
Često čujemo reči „depresivan“ i „anksiozan“, ali je važno razlikovati povremene promene raspoloženja od ozbiljnijih poremećaja. Depresija može podrazumevati promenu raspoloženja, gubitak interesovanja i uživanja, a može se ispoljiti i kroz smanjenu energiju, probleme sa spavanjem i apetitom ili čak fizičke simptome poput glavobolje. Kod anksioznosti podstoji stalni osećaj straha ili brige, sa mogućim telesnim manifestacijama (ubrzan rad srca, znojenje dlanova, bol u stomaku).
Neki od mogućih znakova depresije:
- lošiji uspeh u školi ili problemi sa koncentracijom,
- razdražljivost i agresivno ponašanje,
- promene u spavanju i apetitu,
- povlačenje iz društva ili gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti.
Mogući znaci anksioznosti:
- intenzivna trema pred javni nastup ili odgovaranje na času,
- izbegavanje kontakta sa vršnjacima i povlačenje u sebe,
- napadi panike uz ubrzano disanje i lupanje srca,
- osećaj da se „nešto loše“ može desiti bez jasnog razloga.
Ako primetite te simptome, važno je da reagujete na vreme. Razgovarajte sa detetom, saslušajte ga i, po potrebi, obratite se stručnjaku (psihologu, psihijatru ili pedagogu u školi).
Roditelji takođe treba da obrate pažnju na svoje mentalno zdravlje. Ako osećate iscrpljenost ili dugotrajan stres, bez oklevanja potražite podršku.
Moć podrške – zašto je okruženje važno
Podrška okruženja igraju bitnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja dece. Deca koja se osećaju voljeno i prihvaćeno i koja dobijaju podršku u porodici, školi i zajednici otpornija su na stres i boljeg su mentalnog zdravlja.
Roditelji mogu da podstaknu zajedništvo tako što će:
- negovati porodične vrednosti – redovno provodite kvalitetno vreme zajedno, razgovarajte i razmenjujte iskustva,
- podržavati prijateljstva – pomažite deci da uspostave zdrave odnose sa vršnjacima i podstičite ih na zajedničke aktivnosti,
- pružiti primer pozitivnog odnosa prema mentalnom zdravlju – otvoreno razgovarajte o emocijama i pokazujte kako se zdravo nosi sa stresom.
UNICEF podržava platformu Sve je OK putem koje mladi mogu da dobiju besplatne usluge mentalne podrške, a roditelji da pronađu korisne članke i savete o tome kako da pomognu deci u izazovnim trenucima.
Mentalno zdravlje dece je naša zajednička odgovornost
Mentalno zdravlje dece je temelj njihove sreće i uspeha u životu. Briga o mentalnom zdravlju nije luksuz, već nužnost. Svako dete zaslužuje priliku da raste u okruženju koje mu pruža podršku, razumevanje i sigurnost.
Budimo deo promene! UNICEF se zalaže za pružanje podrške deci i porodicama koje se suočavaju sa mentalnim izazovima. Vaša donacija može pomoći da još više dece dobije potrebnu pomoć i podršku.
Podržite UNICEF-ove programe za mentalno zdravlje dece i pomozite da svako dete ima srećno i zdravo detinjstvo.