Depresija u detinjstvu – Znaci i pravovremena pomoć

Deca su radoznala, puna energije i smeha ili barem tako zamišljamo detinjstvo. Ali šta kada dete koje je volelo da se igra, razgovara, istražuje... počne da se povlači u sebe, da deluje tužno danima, da se žali da ga „sve smara“ i da „život nema smisla“?

Nažalost, depresija kod dece nije retkost. Oko 3% dece i tinejdžera uzrasta između 3 i 17 godina ima dijagnostikovan oblik depresije, a procenjuje se da su stvarne brojke i veće. Depresija je češća kod tinejdžera nego kod mlađe dece, a posebno među adolescentkinjama. Kod dece sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, epilepsije ili astme, rizik od depresije je još veći.
Sve više dece i tinejdžera suočava se sa ovom ozbiljnom emocionalnom poteškoćom, ali se njihova patnja često ne prepoznaje. Zato što roditelji ne očekuju depresiju u detinjstvu. I zato što se kod dece ona ne ispoljava uvek kroz suze, već kroz tišinu, bes, umor ili „neposlušnost“.

Ako se pitate kako razlikovati normalnu tugu od depresije, kako izgleda depresivno dete, i kada je vreme da zatražite pomoć — nastavite da čitate. Znanje spašava.

Šta je depresija kod dece?

Depresija je jedan od najčešćih oblika problema mentalnog zdravlja i često se razvija zajedno sa anksioznošću. Može biti blaga i kratkotrajna ili ozbiljna i dugotrajna. Neki ljudi je dožive samo jednom, dok drugi mogu imati više epizoda tokom života.

Depresija je stanje koje utiče na raspoloženje deteta, odnose sa drugima i njegovu sposobnost da uživa u aktivnostima koje su mu ranije donosile radost. Može da vodi ka samopovređivanju i suicidalnim mislima, ali uz pravovremenu podršku to može da se spreči. Veoma je važno znati da mnogo toga može da se učini kako bi se pomoglo deci koja razmišljaju o samopovređivanju.

Uzroci depresije kod dece

Uzroci depresije su različiti. Depresija može biti posledica zlostavljanja, nasilja u školi, smrti bliske osobe, porodičnih problema poput razvoda ili nasilja u porodici. Može da nastupi i nakon dugotrajnog stresa, a ponekad i bez jasnog razloga. Takođe, može biti nasledna.

Faktori rizika uključuju:

• genetsku predispoziciju (bliski članovi porodice sa istorijom depresije)
• hronične bolesti
• povrede mozga
• promene u porodičnom okruženju
• gubitak prijatelja ili prekid romantične veze
• hormonalan disbalans tokom puberteta
• vršnjačko nasilje i druge traume
• problemi sa prijateljima i vršnjacima
• porodični konflikti
• loši odnosi u školi
• niska telesna težina pri rođenju
• korišćenje psihoaktivnih supstanci

Kako razlikovati tugu i depresiju

Tuga je prirodna. Dete može biti tužno ako izgubi omiljenu igračku, posvađa se sa drugom ili dobije lošu ocenu. Ali tuga ima početak i kraj. Depresija traje i utiče na celokupan život deteta.

Najčešći znaci depresije kod dece

Promene u raspoloženju i ponašanju:

• razdražljivost, plačljivost, povlačenje u sebe
• gubitak entuzijazma i interesa za svet oko sebe
• negativno mišljenje o sebi (npr. „bezvredan/na sam“)
• gubitak motivacije
• loše ocene u školi

Problemi sa snom i apetitom:

• teškoće sa uspavljivanjem ili buđenjem
• prekomerno spavanje
• promene u apetitu (preterano jedenje ili gubitak apetita)

Socijalna povučenost:

• odbijanje igre/druženja sa vršnjacima
• bežanje iz škole ili zatvaranje u sobu
• izolacija čak i unutar porodice

Ostali česti simptomi:

• umor i nedostatak energije
• problemi sa koncentracijom
• telesni bolovi bez uzroka (npr. glavobolje, bolovi u stomaku)
• misli o smrti ili samopovređivanju
• rizici u ponašanju koje dete ranije nije ispoljavalo

Kome se obratiti ako mislite da vaše dete ima depresiju:

Ako mislite da vaše dete ima depresiju, prvo se obratite pedijatru. Lekar će isključiti fizičke uzroke (anemiju, poremećaje štitne žlezde, hronični umor itd.). Ako ne postoji telesni razlog, dete će biti upućeno kod psihologa ili psihijatra.

Osim toga, možete da razgovarate sa nastavnicima i drugim odraslima u detetovom okruženju kako bi se stekla celovita slika.

Kako pružiti pravovremenu podršku detetu

Uloga roditelja i porodice

Najvažnija stvar koju roditelj može da uradi jeste da bude tu za svoje dete. Prisutnost, toplina i podrška mogu da imaju snažan efekat na mentalno zdravlje deteta.

• Razgovarajte svakodnevno i slušajte bez osuđivanja
• Pokažite interesovanje za ono što dete voli
• Ohrabrite dete da vodi dnevnik ili crta kako bi izrazilo osećanja
• Pratite promene u ponašanju, snu i ishrani
• Ohrabrite zdrave navike — redovno spavanje, ishranu i fizičku aktivnost

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ako promene u ponašanju traju duže od dve nedelje, ili ako dete pokazuje znake ozbiljne uznemirenosti, povlačenja ili razmišlja o samopovređivanju — ne čekajte. Obratite se lekaru.

Saveti za podršku i komunikaciju

• Održavajte rutinu spavanja i ishrane
• Podstičite fizičku aktivnost i boravak na otvorenom
• Ne potcenjujte detetova osećanja
• Pitajte: „Kako se osećaš danas?“ ili „Šta ti je najteže u poslednje vreme?“
• Ako dete ne želi da razgovara, ponudite mu druge načine da se izrazi
• Budite model, pokažite kako se vi nosite sa stresom, postavljanjem granica i brigom o sebi

Vaše prisustvo leči

Depresija kod dece nije kraj, već poziv na zajednički početak lečenja. Ako je oslonac kod kuće čvrst, i ako dete zna da ima kome da se obrati, depresija može da se pobedi.

Zato razgovarajte. Gledajte, slušajte, budite tu. Detetu nije potreban savršen roditelj, već roditelj koji je prisutan, dosledno, strpljivo, i sa ljubavlju.

CTA: Podržite UNICEF-ov program za podršku mentalnom zdravlju dece. Vaša donacija pomaže da više dece i porodica dobije pomoć na vreme. Donirajte sada