Nova godina kroz oči dece - Šta deci zaista znači praznik?

Kako deca vide praznike i šta je potrebno da svaki mališan, posebno oni iz osetljivih grupa, doživi Novu godinu sa radošću i sigurnošću.

Dok nova godina za odrasle često donosi nove poslovne ili privatne planove i listu odluka, za decu, praznici su mnogo više od kalendarske promene. Dečije asocijacije na praznike su kolači u kuhinji, svetla na jelci i glasovi koji se okupljaju oko stola. Praznična atmosfera nije samo pitanje ukrasa i poklona, već načina na koji se dete oseća: viđeno, voljeno i sigurno. 

Kada govorimo o deci i praznicima, govorimo zapravo o tome koliko svako dete ima pravo na bezbrižno detinjstvo, bez obzira na to gde živi i u kakvim uslovima odrasta. Zato je važno da se zapitamo: kako praznici zaista izgledaju kroz dečje oči?

Kako deca doživljavaju praznike?

Za većinu dece, praznici su vreme kada svakodnevna rutina staje i kada porodica provodi više vremena na okupu. Praznici za njih znače duže jutarnje spavanje, zajedničke doručke, gledanje filmova ušuškani u ćebe i osećaj posebnosti. 

Deca često ne pamte tačno koji su poklon dobili, ali veoma jasno pamte kako su se osećali: da li je neko imao vremena da ih sasluša, da li je bilo smeha, svađa, napetosti ili tišine u kući. Praznična atmosfera se za njih ne meri brojem paketića, već toplinom odnosa njihovih bližnjih.

Šta deci zaista znači Nova godina?

Osećaj pripadnosti i porodične topline

Za dete, Nova godina je pre svega osećaj da „negde pripada“ - da ima svoje mesto za stolom, svoj jastuk na kauču i nekoga ko će ga zagrliti kada otkuca ponoć. Osećaj pripadnosti je temelj sigurnog detinjstva. 

Istraživanja UNICEF-a pokazuju da deca koja odrastaju u podržavajućem porodičnom okruženju, sa dovoljno ljubavi, učenja i sigurnosti, imaju bolje izglede za zdrav  psihološki i telesni razvoj i dobrobit tokom celog života. Takvo okruženje ne podrazumeva savršenu porodicu, već porodicu koja je prisutna, brižna i spremna da sasluša dete, naročito u periodima kada se rutina menja kao tokom praznika.

Porodična toplina za decu se često ogleda u malim, svakodnevnim ritualima koji su učestaliji tokom praznika, a njih čine:

• zajedničko kićenje jelke i ukrašavanje doma;
• priprema jednostavnih prazničnih kolača ili omiljenih jela;
• zajedničko gledanje istog filma svake godine;
• razgovori o tome kako je dete provelo godinu i čemu se raduje u sledećoj;
• uključivanje dece u donošenje odluka - od izbora muzike do rasporeda sedenja za stolom.

Ovakvi trenuci šalju jasnu poruku: „Bitna si / bitan si. Drago nam je što si sa nama.“ Za decu koja tokom godine možda često vide roditelje umorne, zabrinute ili zauzete poslom, praznici su prilika da osete drugačiji ritam.

Bezbednost, pažnja i zajedničko vreme

Iako se često fokusiramo na poklone, ono što deci zaista treba tokom praznika jeste osećaj bezbednosti. To znači osećaj pripadnosti, da znaju da će biti zaštićeni, da mogu da pričaju o svojim strahovima, brigama ili onome što ih čini tužnim. 

Naglašavamo da deca očekuju tri osnovne stvari od odraslih: ljubav, prilike za učenje i sigurnost - a sve tri se mogu snažno učvrstiti upravo u praznično vreme.

Bezbednost ne podrazumeva samo fizičku zaštitu, već i emocionalnu. Neka deca se tokom praznika suočavaju sa pojačanom napetošću u kući, finansijskim brigama odraslih, porodičnim konfliktima ili usamljenim danima bez druženja. U takvim situacijama, ključni su:

• vreme provedeno jedan-na-jedan sa detetom, makar i kratko, ali bez telefona i drugih ometanja;
• smireni razgovori kada dete pokazuje strah, tugu ili ljutnju - bez potcenjivanja njegovih osećanja;
• jasna pravila koja važe i tokom praznika, kako bi se dete osećalo sigurno u okviru zdravih granica;
• podsećanje da dete nije odgovorno za probleme odraslih - finansije, posao ili porodične nesuglasice.

Za mnoge porodice u Srbiji, period praznika dolazi nakon godine obeležene ekonomskom neizvesnošću i rastom troškova života. Analize UNICEF-a pokazuju da su deca među najugroženijim grupama kada je reč o siromaštvu i da porast cena hrane i energenata najpre pogađa porodice sa decom.

Radost očekivanja (ne poklona, već trenutaka i običaja)

Deca vole iščekivanje - broje dane do raspusta, otvaranja poklona ili dolaska gostiju. Radost očekivanja je važan deo praznične atmosfere: ona gradi optimizam, maštu i osećaj da dolaze „bolji dani“. 

Roditelji i staratelji mogu da usmere radost očekivanja ka onome što je zaista važno za dete:

• pravljenje zajedničkog prazničnog kalendara sa malim zadacima (npr. „danas pišemo poruku zahvalnosti“, „danas zovemo nekoga kome nedostajemo“);
• dogovor da svako iz porodice podeli jednu lepu uspomenu iz prethodne godine;
• uključivanje dece u pripreme za praznične obroke, čišćenje stana, pravljenje ukrasa;
• učenje dece da razmišljaju i o onima koji praznike ne dočekuju u toplom domu - kroz razgovor, zajedničku donaciju ili podršku humanitarnim akcijama.

Kada dete nauči da su običaji, ljudi i emocije važniji od stvari, praznici postaju manje izvor pritiska, a više prostor za zahvalnost i bliskost. Tako se gradi slika praznika koji traju duže od jedne noći i pomažu deci da razviju osećaj smisla i nade.

Deca koja drugačije dočekuju praznike

Nažalost, za jedan deo dece u Srbiji praznici ne znače toplu kuću, pun sto i sigurnu prazničnu atmosferu. Istraživanja pokazuju da su deca i dalje jedna od grupa koje su najizloženije siromaštvu, a krize poslednjih godina dodatno su pogoršale položaj najugroženijih porodica. 

Projekcije UNICEF-a ukazuju da je apsolutno siromaštvo među decom u Srbiji veće od proseka u opštoj populaciji, a da su porodice sa više dece, kao i porodice koje žive u romskim zajednicama, posebno pogođene ekonomskim poteškoćama. Za decu koja žive u uslovima siromaštva, praznici često znače hladnije stanove, skromne obroke i osećaj da su „drugačiji“ od svojih vršnjaka.

Osim siromaštva, na dečije doživljavanje praznika utiču i drugi faktori: život bez roditeljskog staranja, razvojne smetnje, invaliditet, loše mentalno zdravlje ili iskustvo nasilja. 

Deca iz osetljivih grupa

Deca koja odrastaju u siromaštvu, u porodicama sa nestabilnim prihodima ili u marginalizovanim zajednicama, praznike često doživljavaju drugačije od svojih vršnjaka. 

Podaci UNICEF-a pokazuju da je stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji veća među domaćinstvima sa decom nego među onima bez dece, a da su deca pripadnici romske zajednice u posebno teškom položaju: većina živi u uslovima koji ne obezbeđuju dovoljno hrane, grejanje, čistu vodu i adekvatan smeštaj. 

U takvim okolnostima, praznici ne donose uvek radost, već dodatni stres - jer očekivanja okoline rastu, dok mogućnosti porodice ostaju ograničene.

Osetljive grupe obuhvataju i:

• decu koja žive u ruralnim i udaljenim područjima sa ograničenim pristupom uslugama;
• decu čiji roditelji rade sezonske, nesigurne ili slabo plaćene poslove;
• decu iz porodica koje se suočavaju sa dugovima, gubitkom posla ili nestabilnim smeštajem;
• decu migrante i izbeglice, koja praznike dočekuju daleko od kuće, često u privremenim smeštajima.

Za ovu decu, praznici mogu biti i podsetnik na ono što nemaju - topli dom, stabilne uslove života, sigurnu budućnost.

Kroz kampanje kao što je „Pomoć za decu u Srbiji“ građani i kompanije mogu da podrže programe koji pomažu da praznici, ali i svi ostali dani u godini, budu dostojanstveniji za decu iz osetljivih grupa.

Deca bez roditeljskog staranja

Deca koja žive bez roditeljskog staranja praznike često doživljavaju sa pomešanim osećanjima. Sa jedne strane, tu su radost, pokloni i zajedničke aktivnosti; sa druge, osećaj gubitka, pitanja i pojačana tuga za onim što im nedostaje.

Situaciona analiza UNICEF-a ukazuje da izvestan broj dece i dalje odrasta u institucijama, umesto u porodičnom okruženju, i da su deca sa smetnjama u razvoju među najzastupljenijima u ustanovama dece bez roditeljskog staranja.

Za decu bez roditeljskog staranja, praznična atmosfera zavisi od toga koliko su odrasli oko njih spremni da ulože dodatni napor u izgradnju bliskosti i rutine. Važno je da:

• imaju osobe od poverenja sa kojima mogu da razgovaraju o svojim osećanjima;
• budu uključena u odluke o tome kako će provesti praznike;
• imaju priliku da učestvuju u zajedničkim aktivnostima sa vršnjacima iz zajednice, školskih drugova ili komšija;
• dobiju podršku da izgrade osećaj identiteta i lične vrednosti, nezavisno od toga gde žive.

UNICEF u Srbiji, zajedno sa partnerima, godinama radi na deinstitucionalizaciji i razvoju usluga podrške porodicama kako bi se sprečilo izdvajanje dece iz bioloških porodica. Kada izdvajanje ipak mora da se desi, cilj je da deca što pre budu smeštena u hraniteljske porodice ili druge oblike porodičnog smeštaja. 

Deca sa smetnjama u razvoju

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom često se suočavaju sa višestrukim barijerama - od pristupa obrazovanju i kvalitetnoj podršci kroz zdravstvenu zaštitu do učešća u igri, kulturnim aktivnostima i zajedničkim proslavama. 

Podaci iz izveštaja UNICEF-a pokazuju da je u Srbiji registrovano približno 13.000 dece sa invaliditetom kao korisnika sistema socijalne zaštite, kao i da veliki procenat dece koja žive u ustanovama čine upravo deca sa smetnjama u razvoju. 

Za ovu decu, praznici mogu biti predivno iskustvo - ali samo ako su aktivnosti prilagođene njihovim potrebama. To podrazumeva:

• pristupačne prostore (bez arhitektonskih barijera);
• prilagođenu komunikaciju (lak jezik, vizuelna podrška, asistivna tehnologija);
• strpljenje i razumevanje okoline kada detetu treba više vremena ili drugačiji način učešća;
• podršku stručnjaka i podršku porodice u organizovanju prazničnih aktivnosti na način koji detetu prija.

Inkluzivni pristup podrazumeva da se ne organizuju „posebni praznici“ za decu sa smetnjama u razvoju, već da se svaka aktivnost - u školi, vrtiću, zajednici - planira tako da svako dete može da učestvuje.

Kako svako dete može doživeti praznike na lepši i sigurniji način?

Ako želimo da praznici zaista budu vreme radosti za svako dete, važno je da razmišljamo i o onima koji ih dočekuju u težim okolnostima - u siromaštvu, bez roditelja, sa narušenim mentalnim zdravljem ili izloženi nasilju. UNICEF u svojim analizama naglašava da loše mentalno zdravlje dece i mladih može dovesti do dugoročnih posledica.

Posebno zabrinjava podatak da značajan procenat mladih u Srbiji oseća pogoršanje svog mentalnog zdravlja, dok stigmatizacija i nedostatak usluga podrške ostaju prepreke da potraže pomoć.

Istovremeno, postoje jednostavni koraci koje porodice, škole, lokalne zajednice i donatori mogu da preduzmu kako bi deci i adolescentima pružili sigurnije, toplije i inkluzivnije praznike. Važno je da deca i mladi osećaju brigu i toplinu kroz brigu o sebi, podršku porodice i prijatelja i razgovor sa stručnjacima kada im je potreban. Jednako je važno da ih zajednica podrži kroz programe koji pružaju usluge za podršku mentalnom zdravlju i socijalnu ili materijalnu pomoć porodicama kojima je to najpotrebnije.

Stvaranje sigurnog i podržavajućeg okruženja

Sigurno okruženje za dete znači da ono zna da ima kome da se obrati, da su odrasli dostupni, prisutni i spremni da reaguju kada je potrebna zaštita ili podrška. Tokom praznika, kada su škole zatvorene, a rutine promenjene, posebno je važno obratiti pažnju na decu koja su već u povećanom riziku - decu koja trpe vršnjačko nasilje, zanemarivanje ili emocionalno zlostavljanje.

Porodice i zajednice mogu doprineti stvaranju sigurnog okruženja tako što će:

• jasno staviti do znanja deci da imaju prava da govore o svemu što ih brine;
• reagovati kada primete znake nasilja ili zanemarivanja, bilo u sopstvenoj porodici ili u okruženju;
• podržati lokalne službe i programe koji rade sa decom i porodicama - od centara za socijalni rad do savetovališta i školskih timova;
• informisati decu o tome kome mogu da se obrate ako se ne osećaju bezbedno.

Podržavajuće okruženje znači i da usluge - od zdravstvenih do obrazovnih i socijalnih - zaista stižu do svakog deteta, uključujući decu u udaljenim sredinama, decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i decu iz siromašnih porodica i romskih naselja.

Pristup igri, druženju i aktivnostima koje neguju detinjstvo

Igra nije luksuz - ona je osnovno pravo svakog deteta i ključna komponenta podsticajnog okruženja za zdrav razvoj svakog deteta. Igra je jezik detinjstva. U uslovima siromaštva, stresa ili konflikta u porodici, deca često imaju manje prilika za igru, druženje i kreativnost. Praznici mogu biti podsticaj da se te  prilike ponovo stvore: kroz zajedničke aktivnosti u porodici, u školi, u lokalnoj zajednici ili kroz programe koje podržava UNICEF i njegovi partneri, koji podržavaju kapacitete za razigrano roditeljstvo i učenje kroz igru.

Roditelji i staratelji mogu da podrže pravo deteta na igru tako što će:

• Igru uvesti u svakodnevne rutine i komunikaciju sa detetom, kroz igru se lakše uči ali se i lakše premoste određene nesuglasice i obostrana nezadovoljsva, a povrh svega - igra pomaže međusobnom zbližavanju deteta i roditelja;
• svakog dana odvojiti makar malo vremena za igru bez telefona i drugih ometanja;
• uključiti dete u jednostavne, niskobudžetne aktivnosti koje ne traže skupu opremu (društvene igre, šetnje, zajedničko crtanje, priče);
• omogućiti detetu da pozove druga ili drugaricu, čak i ako dom nije „savršeno sređen“;
• podržati školske i lokalne inicijative koje organizuju radionice, kreativne susrete i aktivnosti za decu tokom raspusta.

UNICEF-ovi programi koji se bave obrazovanjem, mentalnim zdravljem i podrškom porodicama, zasnivaju se na ideji da svako dete ima pravo na detinjstvo ispunjeno igrom, učenjem i osećajem pripadnosti.

Podrška emocionalnim potrebama deteta i adolescenta

Emocionalne potrebe deteta i adolescenta tokom praznika često ostaju u senci priprema, kupovine i organizacije. Ipak, upravo tada mnogi mališani mogu da osete usamljenost, nelagodu ili brigu zbog su ponekad praznici povezani sa nelagodnim osećanjima u porodici.

Roditelji, staratelji i drugi odrasli mogu da podrže emocionalne potrebe deteta tako što će:

• redovno pitaju dete kako se oseća, ne samo šta radi ili šta želi za poklon;
• ozbiljno shvatati dečje brige, čak i kada se čine „malim“ iz perspektive odraslih;
• pokazati da je u redu govoriti o tuzi, strahu ili ljutnji, bez osude i kritike;
• po potrebi potražiti stručnu podršku - pedijatra, psihologa, - naročito ako bilo ko od odraslih u okruženju deteta primeti da dete duže vreme pati, povlači se, postaje razdražljivo, ima teškoće sa koncentracijom ili druge
• poteškoće da obavlja svakodnevne obaveze ili primetite značajne promene u njegovom ponašanju;
• voditi računa i o sopstvenom mentalnom zdravlju, jer deca veoma jasno osećaju stanje odraslih oko sebe.

Kampanje UNICEF-a u Srbiji posvećene mentalnom zdravlju, poput „Nisi ti loš, loše ti je“, podsećaju da je traženje podrške znak snage, a ne slabosti. Praznici su dobra prilika da osobe iz detetovog okruženja i članovi porodice zajednički naprave „pauzu“ i dogovore se kako da naredna godina bude godina u kojoj se više brine o osećanjima svih članova porodice, posebno dece. Zato pozivamo sve da posete platformu svejeok.rs, gde mogu pronaći jednostavne savete za brigu o mentalnom zdravlju, informacije o dostupnim uslugama podrške i smernice kome se obratiti kada je potrebna stručna pomoć.

Uloga UNICEF-a i zajednice

Da bi svako dete u Srbiji imalo priliku da praznike doživi sa radošću, a ne sa strepnjom, potrebna je udružena podrška - državnih institucija, stručnjaka, lokalnih zajednica, porodica, ali i svakog pojedinca koji želi da pomogne. UNICEF u Srbiji, zajedno sa partnerima, radi na tome da se poboljša položaj dece u različitim oblastima: od smanjenja dečjeg siromaštva i jačanja socijalne zaštite, preko jačanja inkluzivnog obrazovanja i podrške za unapređenje ranog razvoja, do unapređenja mentalnog zdravlja i zaštite od nasilja. 

Posebna pažnja posvećuje se deci iz osetljivih grupa - deci koja žive u siromaštvu, deci iz romskih zajednica, deci sa smetnjama u razvoju, deci migrantima i deci koja odrastaju bez roditeljskog staranja.

Zajednica takođe igra ogromnu ulogu. Praznici su prilika da se podsetimo da solidarnost ne znači samo donošenje poklona najbližima, već i spremnost da se pomogne onima koje možda nikada nećemo upoznati. Kroz onlajn donacije UNICEF-u pojedinci i kompanije mogu da podrže programe koji obezbeđuju toplije, sigurnije i ravnopravnije detinjstvo za najugroženiju decu u Srbiji. 

Nova godina kroz oči deteta ne treba da budu samo ukrasi, pokloni I vatromet na nebu, već stvaranje osećaja pripadnosti, voljenosti, poverenja i radosti. Na svima nama je da učinimo što možemo da taj osećaj postane stvarnost za svako dete.