Dan bezbednog interneta – Kako zaštititi decu u digitalnom svetu?

Internet je danas sastavni deo odrastanja gotovo svakog deteta: deca u velikoj meri uče, povezuju se i istražuju svet kroz ekran. Ali isti taj prostor nosi i rizike – od deljenja ličnih podataka i izloženosti neprimerenom sadržaju do dezinformacija koje mogu zbuniti i uznemiriti dete ukoliko ne zna kako da se nosi sa njima. Kada se dete oseća preplavljeno ili uplašeno onim što vidi na internetu, posledice se često preliju na svakodnevicu deteta - san, koncentraciju i raspoloženje. Zato je Dan bezbednog interneta dobar trenutak da obnovimo pravila, navike i razgovore – i da zaštitimo i digitalni i emocionalni prostor deteta i postaramo se da bezbednost deteta na internetu bude prioritet kojim se vodimo kada je upotreba digitalnih tehnologija u pitanju.

Šta je Dan bezbednog interneta i kako se obeležava?

Dan bezbednog interneta (Safer Internet Day) globalno se obeležava od 2005. godine i podseća na zajedničku odgovornost u stvaranju sigurnog digitalnog okruženja za decu. U Srbiji je UNICEF ovaj dan do sada obeležavao, između ostalog, kroz saradnju sa partnerima i stavljajući fokus na podršku roditeljima i digitalnoj pismenosti, uz poruku da digitalne tehnologije treba da služe učenju, komunikaciji i povezivanju sa svetom. Cilj je jednostavan: da deca i mladi uživaju u prednostima interneta, a da pritom budu zaštićeni, informisani i osnaženi.

Zašto je bezbednost dece na internetu važna?

Internet može biti prostor za sticanje znanja, razvijanje kreativnosti i osećaja pripadanja, ali može postati i mesto koje stvara pritisak deci, dovodi do zabluda i neprijatnih iskustava. Dezinformacije, manipulativni sadržaji i prekomerno deljenje informacija mogu kod deteta izazvati nesigurnost, zabrinutost i anksioznost, posebno kada nema sa kim da proveri ono što je videlo ili doživelo. UNICEF u Srbiji navodi da istraživanje sprovedeno kroz U-Report pokazuje da skoro polovina mladih (44%) deli lične podatke na mreži da bi pristupili sadržajima, dok 25% to čini samo zbog besplatnog WiFi pristupa – što govori koliko se privatnost olako „menja“ za pogodnost. Kada se privatnost naruši ili dete doživi neprijatnost online, to može uticati na mentalno zdravlje deteta kao i bezbednost deteta na internetu – od pada samopouzdanja do pojačane dečije anksioznosti i drugih neprijatnih posledica. Ako želite da se detaljnije informišete o jednoj od težih tema koje online okruženje može nositi sa sobom pogledajte tekst o digitalnom nasilju među decom i informišite se o ovoj bitnoj, a roditeljima često problematičnoj temi.

Kako zaštititi decu na internetu – praktični saveti

Ne postoji jedna aplikacija ili jedno pravilo koje rešava sve. Najbolje funkcioniše kombinacija: 

• Podešavanja privatnosti
• Jasna porodična pravila o korišćenju interneta i tehnologije
• Razvoj kritičkog mišljenja i otvoren razgovor. 

U nastavku pogledajte tri praktične oblasti koje možete primeniti odmah – bez uključivanja komplikovanog tehničkog jezika.

Zaštita privatnosti na internetu

Zaštita privatnosti nije „paranoja“, već osnovna higijena digitalne svakodnevnice. UNICEF podseća da svaki klik, deljenje i komentar ostavljaju digitalni trag, koji ponekad može biti teško izbrisati. Zato krenite od onoga što je pod vašom kontrolom: uređaja, naloga i dozvola aplikacija.

Kratka porodična lista za početak:

• Ažurirajte uređaje i aplikacije; zastarele verzije su lakša meta za zloupotrebe.
• Pregledajte dozvole aplikacija (kamera, mikrofon, lokacija) i isključite ono što nije potrebno.
• Uključite roditeljske kontrole gde ima smisla (filtriranje sadržaja, vreme ekrana, kupovine).
• Koristite jake lozinke i višefaktorsku autentifikaciju; ne delite lozinke, ni „najboljem drugu“.

Posebno je važno da dete zna šta se nikada ne deli online (puno ime i prezime, adresa, škola, broj telefona, lozinke), kao i da zastane i razmisli pre objave. Za detaljnu, praktičnu listu koraka, pogledajte našu Čeklistu za roditelje za zaštitu privatnosti na internetu.

Odgovorno korišćenje društvenih mreža

Društvene mreže nisu samo zabava. Kod dece i mladih one oblikuju sliku o sebi, nose sa sobom neizbežna poređenja, očekivanja i strah od propuštanja. Kod osetljivije dece, stalni tok sadržaja može podstaći brige i pojačati anksioznost (anksioznost, dečija anksioznost), što se često vidi kroz razdražljivost, povlačenje ili pad koncentracije.

Umesto zabrana koje obično vode ka skrivanju, cilj je da dete razvije naviku samoprovere i bezbednih izbora:

• Dogovorite „pravilo pauze“: ako sadržaj izaziva nelagodu ili pritisak, izlazi se iz aplikacije na 10 minuta.
• Proverite ko može da vidi objave i ko može da šalje poruke (privatni nalog, ograničenja kontakta).
• Podsetite dete da nije dužno da deli podatke da bi „pripadalo“ ili dobilo pristup.

Korisno je i da roditelji prate sopstvene navike: ako odrasli stalno skroluju ili dele informacije bez razmišljanja, dete uči isto. Ako vam treba širi kontekst, informišite se dodatno o mentalnom zdravlju deteta i svakodnevnim izvorima stresa, kako biste mogli da reagujete na vreme ukoliko primetite neki od znakova kod svog deteta.

Razgovor roditelja i dece o internetu

Najveća zaštita nije aplikacija, već vaš odnos sa vašim detetom. Kada dete zna da može da dođe do roditelja bez straha od kazne, veća je šansa da će na vreme podeliti neprijatnost, sumnju ili problem. To direktno štiti mentalno zdravlje deteta i povećava njegovu bezbednost na internetu tako što smanjuje osećaj usamljenosti, neizvesnosti i pretnje, koji hrane dečiju anksioznost i stvara prostor za otvoren razgovor i razvijanje zdravih navika i onlajn higijene

Kako da razgovor bude realan i koristan:

• Pitajte dete da vam pokaže omiljenu aplikaciju ili igru; vi slušate, ono vodi.
• Postavite 2–3 pitanja, bez ispitivanja: „Šta ti je tamo najbolje?“, „Šta te nervira?“, „Šta bi uradio/la kad te nešto uznemiri?“
• Dogovorite signal: jedna reč ili poruka koja znači „treba mi pomoć, ali ne mogu sad da pričam“.

Uvedite i kratke „check-in“ razgovore jednom nedeljno, umesto da reagujete samo kada nastane problem. Tako internet ostaje tema o kojoj se priča normalno, a ne tek kada nastane problem.

Uloga odraslih i zajednice

Bezbednije online okruženje se ne gradi samo u porodici. Škole imaju važnu ulogu u razvoju digitalne pismenosti, kritičkog mišljenja i kulture poštovanja, a institucije u postavljanju standarda i zaštitnih mehanizama. UNICEF u Srbiji ističe da je bezbedno ponašanje na internetu jedan od ključnih aspekata digitalne pismenosti, kao i da je odgovornost roditelja i obrazovnih ustanova da deci obezbede podršku i učenje kako da digitalne tehnologije koriste za razvoj. Važna je i uloga privatnog sektora: digitalni proizvodi za decu treba da budu dizajnirani tako da štite i podstiču dobrobit. Zato su korisni resursi koji spajaju bezbednost i razvoj - od roditeljskih vodiča do principa odgovornog dizajna.

Korisni resursi za odrasle i organizacije:

• Odgovorne inovacije u tehnologijama za decu
• Čeklista za roditelje za zaštitu privatnosti na internetu

Kako svako od nas može da doprinese bezbednijem online okruženju?

Bezbedno digitalno okruženje ne zavisi samo od tehnologije, već i od ljudi: od toga šta delimo, kako razgovaramo i kako reagujemo kada vidimo da je nekome teško. Kada štitimo privatnost, učimo decu kritičkom mišljenju i gradimo poverenje, smanjujemo rizike i čuvamo mentalno zdravlje dece - uključujući anksioznost i druge oblike preopterećenja. Podrškom UNICEF-u pomažete da deca i porodice dobiju alate, znanje i zaštitu koji su im potrebni za bezbedno korišćenje interneta. Ako želite da podržite ovaj rad, posetite donacije.unicef.rs

Hvala što birate da internet bude mesto učenja, razvoja i sigurnosti - za svako dete.