Digitalno nasilje među decom – Znaci, opasnosti i pomoć

„Isključi telefon i prestaće.”
„To nije stvarno nasilje.”
„Ne obraćaj pažnju, proći će.”

Nažalost, digitalno nasilje nije nešto što samo nestane. Ono ostavlja duboke emotivne tragove na decu koja ga doživljavaju. U današnjem digitalizovanom svetu, gde se komunikacija seli iz školskog dvorišta na ekrane mobilnih telefona, sajber prostor je postao novo igralište — ali i novo bojno polje.

Dok roditelji i nastavnici brinu o bezbednosti dece na ulici i u školi, mnogi zaboravljaju da opasnosti vrebaju i iza ekrana. Poruke mržnje, ismevanje u grupama, širenje fotografija bez dozvole — sve to je deo stvarnosti mnogih mladih koji svakodnevno trpe digitalno nasilje.

Ako se pitate šta zaista znači digitalno nasilje, kako da ga prepoznate i šta da uradite kada vaše dete trpi nasilje na internetu — ovde ćete pronaći jasne i korisne odgovore na pitanja:

• Šta je digitalno nasilje?
• Kako nastaje i koga pogađa?
• Kako razgovarati sa detetom?
• Kako pomoći kada je dete izloženo nasilju?
• I koji su najefikasniji načini da se dete zaštiti u onlajn svetu?

Šta je digitalno nasilje i kako nastaje?

Digitalno nasilje (ili sajber nasilje) je nasilje koje se dešava putem digitalnih tehnologija — telefona, računara, tableta, interneta, društvenih mreža, igrica, foruma. To su:

• uvredljive poruke i komentari,
• širenje laži i glasina,
• isključivanje iz onlajn grupa,
• neprimereno objavljivanje slika i video sadržaja,
• ucene, seksualno uznemiravanje ili „grooming”.

Razlika između fizičkog i digitalnog nasilja je u tome što digitalno nasilje traje 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji — bez pauze, bez sigurnog mesta.

Ko su najčešće žrtve i nasilnici?

Najčešće žrtve su deca između 10 i 17 godina. Devojčice su češće žrtve, dok dečaci češće priznaju da su nasilnici. Nasilnici mogu da budu:

• vršnjaci,
• poznanici iz škole,
• čak i nepoznate osobe koje se predstavljaju lažno.

Zašto deca trpe digitalno nasilje?

Deca često kriju da trpe nasilje jer:

• se boje kazne (da će im roditelji zabraniti telefon ili internet),
• misle da su kriva za to što im se dešava,
• veruju da niko ne može da im pomogne,
• osećaju stid i boje se da ih niko neće shvatiti ozbiljno.

10 pitanja koja roditelji najčešće postavljaju o digitalnom nasilju – i odgovori koji im mogu pomoći

1. Kako da razlikujem bezazlenu šalu među decom od digitalnog nasilja?

Roditelji često kažu: „Svi se klinci danas zadirkuju, to je normalno.” I jeste — ali samo dok niko ne bude povređen.

Ako dete kaže da ga neko zadirkuje, omalovažava ili se drugi „šale” na njegov račun, pitajte ga:

•  „Da li ti to smeta?”
• „Da li si pokušao/la da im kažeš da prestanu?”
• „Kako si se osećao/la nakon toga?”

Ako se dete oseća uznemireno, povređeno, izolovano, i ako se ponašanje nastavlja uprkos molbama da prestane — to je nasilje. I zaslužuje reakciju.

U digitalnom prostoru takvo ponašanje često vidi veliki broj ljudi — čak i oni koje dete ne poznaje. Zato posledice mogu biti još bolnije.

Savet za roditelje: Objasnite dete da ima pravo da postavi granice.

2. Koje su posledice digitalnog nasilja po mentalno zdravlje deteta?

Digitalno nasilje može da naruši detetovo poverenje u sebe i svet oko sebe. Učestalo izlaganje negativnim porukama i vređanjima može da izazove:

• anksioznost i depresiju,
• nesanicu, glavobolje, bolove u stomaku,
• gubitak interesovanja za stvari koje je dete ranije volelo,
• povlačenje u sebe i nisko samopouzdanje.

Savet za roditelje: Ako primetite da se dete ponaša drugačije — tužno je, razdražljivo, umorno ili beži iz škole — razgovarajte s njim bez osuđivanja.

3. Kome se dete može obratiti kada doživi nasilje na internetu?

Učite dete da nije samo i da je u redu tražiti pomoć. Ohrabrite ga da razgovara sa:

• vama kao roditeljima,
• nastavnikom ili razrednim starešinom,
• psihologom u školi,
• ili da pozove besplatni broj 19833 — Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu.

Savet za roditelje: Pomozite detetu da sakupi dokaze (npr. screenshoti poruka) — to mu može pomoći pri prijavljivanju. Ako se oseća ugroženo, pozovite policiju.

4. Moje dete se boji da mi kaže da trpi nasilje – kako da ga ohrabrim da mi se poveri?

Deca ponekad ne žele da vas „brinu” ili se plaše da ćete im zabraniti korišćenje interneta. Ključno je da:

• ne reagujete burno,
• slušate pažljivo i bez prekidanja,
• naglasite da niste ljuti, već zabrinuti,
• podsetite dete da svi pravimo greške, ali i da svi zaslužujemo pomoć.

Savet za roditelje: Pronađite miran trenutak — u šetnji, vožnji ili pred spavanje. Postavite pitanja i dajte detetu da priča o tome.

5. Kako da pomognem detetu da podrži prijatelja koji trpi nasilje, ali se plaši da to prijavi?

Učite svoje dete da bude oslonac drugome. Naučite ga da:

• sluša prijatelja bez osuđivanja,
• ponudi da zajedno potraže pomoć odraslih,
• bude uz prijatelja kada odluči da prijavi nasilje.

Savet za roditelje: Objasnite svom detetu da ćutanje nije rešenje, već produžava patnju. Jedna osoba može da napravi veliku razliku.

6. Da li moje dete treba da prestane da koristi internet ako doživi nasilje?

Povremena pauza od ekrana može biti korisna, ali potpuno napuštanje onlajn prostora nije rešenje.

Nasilnici žele da se žrtve povuku — to im daje moć. Zato učite dete da:

• ne krije nasilje, već da ga prijavi,
• koristi alate za zaštitu (blokiranje, ograničenje komentara),
• i da zna da nema razlog da se stidi.

Savet za roditelje: Ohrabrite dete da koristi internet na pozitivan način — za učenje, kreativnost i povezivanje sa prijateljima koji ga poštuju.

7. Kako da zaštitim lične podatke svog deteta online?

Najbolja zaštita je edukacija i redovno podešavanje privatnosti.

Naučite dete da:

• ne deli podatke poput adrese, broja telefona, ime škole koju pohađa,
• postavi privatni nalog,
• koristi blokiranje i prijavljivanje sadržaja na mrežama (npr. Instagram, TikTok).

Savet za roditelje: Zajedno sa detetom pregledajte podešavanja naloga i razgovarajte o tome šta deliti i sa kim. Sve što se podeli onlajn — može tu da ostane zauvek.

8. Postoje li zakonske posledice za digitalno nasilje?

Da. U Srbiji, škole imaju obavezu da reaguju na svaki oblik nasilja. Policija i centri za socijalni rad takođe su dužni da postupaju u ovim slučajevima.

Nasilje može biti tretirano kroz zakone protiv uznemiravanja, govora mržnje, čak i seksualnog zlostavljanja.

Savet za roditelje: Učite dete da ne mora da se plaši „pravne borbe”. Prijavljivanje nasilja znači zaštitu, a ne osvetu.

9. Da li tehnološke kompanije snose odgovornost?

Apsolutno. Kompanije koje upravljaju društvenim mrežama imaju odgovornost da zaštite korisnike, posebno decu.

Većina platformi danas nudi:

• alate za ograničavanje kontakta,
• prijavljivanje uvredljivog sadržaja,
• edukativne vodiče i tutorijale za bezbedno korišćenje interneta.

Savet za roditelje: Ako naiđete na ozbiljno kršenje pravila, kontaktirajte direktno korisničku podršku platforme. Zajedno sa detetom, zabeležite sve korake.

10. Koji alati i resursi postoje za roditelje i decu u borbi protiv digitalnog nasilja?

Osim školskih stručnih službi, roditeljima i deci su dostupni:

• Nacionalni kontakt centar – 19833,
• UNICEF-ovi resursi i vodiči (poput ovog bloga),
• podešavanja bezbednosti na društvenim mrežama,
• besplatni edukativni programi u školama i onlajn.

Savet za roditelje: Budite proaktivni. Redovno razgovarajte s detetom o tome šta gleda, s kim komunicira i kako se oseća onlajn.

Zajedno možemo da zaustavimo digitalno nasilje

• Razgovarajte sa decom.
• Naučite ih da prepoznaju nasilje.
• Reagujte i budite uz njih — bez osude, sa razumevanjem i ljubavlju.

 Podržite UNICEF programe koji štite decu od digitalnog nasilja. Donirajte sada