Borba za dah
Aleksandar Milosavljević i UNICEF u Srbiji zajedno podržavaju prevremeno rođene bebe i njihove porodice.
Podržite donacijom
Sva plaćanja biće izvršena u lokalnoj valuti Republike Srbije - dinar (RSD).
Aleksandar Milosavljević nije samo visokogorac. On je i dugogodišnji mesečni donator UNICEF-a. U septembru kreće na osvajanje Manaslu vrha, čija je visina 8.163 metra. Tamo gde svaki udah postaje borba za opstanak i to bez pomoći kiseonika.
Aleksandar bira svoj izazov, ali ima i onih koji nemaju izbora.
Zbog toga njegov uspon ima i dodatnu misiju, a to je borba za pomoć prevremeno rođenim bebama.
U Srbiji, hiljade prevremeno rođenih beba od prvog dana vodi istu borbu - borbu za dah. Svoje prve dane i nedelje provode u jedinicama neonatologije, boreći se za svaki dah, otkucaj srca i regulaciju telesne temperature.
Zato smo zajedno sa Aleksandrom postavili cilj: 8.163 nova mesečna donatora. Jedan za svaki metar. Jedan za svaki dah.
Šta je potrebno prevremeno rođenim bebama?
Vaša donacija pomaže da kupimo spasonosnu medicinsku opremu za prevremeno rođene bebe, koja pomaže ovim malim borcima da prežive, rastu i razvijaju se.
Koliko su svaka donacija i komad opreme koje obezbedimo bitni govori i činjenica da su prevremeni porođaji uzrok 60% svih smrti novorođenčadi i 42% svih smrtnih slučajeva dece mlađe od pet godina.
Prošle godine, u Srbiji je rođeno 58.445 beba, što je za 1.886 manje u odnosu na prethodnu godinu. Zato je naš cilj da svaka beba dobije šansu da preživi, napreduje i ostvari svoj puni potencijal.
Prevremeno rođenim bebama potrebni su:
- Specijalizovana medicinska oprema, uključujući inkubatore, reanimacione stolove, CPAP aparate za neinvazivnu respiratornu potporu i druga neophodna oprema za zbrinjavanje najmlađih pacijenata.
- Stalno prisustvo roditelja, njihov glas i miris, kontakt „koža na kožu", ishrana majčinim mlekom i druge komponente razvojne nege.
Tokom poslednjih pet godina, uz podršku naših donatora, značajno smo ojačali jedinice neonatalne intenzivne nege u velikim centrima u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i pomogli lečenje oko 10.000 prevremeno rođenih beba, ali naš posao nije gotov.
Gde ide vaša donacija?
Iako su veliki centri sve opremljeniji, šanse za preživljavanje i dalje zavise od mesta njihovog rođenja. Zato nam je cilj da podržimo unapređivanje neonatalne nege u porodilištima širom Srbije.
Poseban fokus stavljamo na regione jugoistočne i centralne Srbije, gde je stopa smrtnosti beba i dalje viša nego u ostalim delovima zemlje.
Vaša donacija pomaže da prevremeno rođene bebe dobiju šansu za život i optimalan razvoj, bez obzira na to gde su rođene.
Šta obezbeđuje novac od vaših donacija?
- 13.900.000 RSD - jedan mobilni rendgen
- 2.200.000 RSD - jedan reanimacioni sto
- 2.030.000 RSD - jedan inkubator
- 48.000 RSD - jednu fotelju za kontakt „koža na kožu"
Rezultati – konkretni i merljivi
Do sada smo u okviru kampanje obezbedili:
- 15 inkubatora za stabilizaciju vitalnih funkcija beba
- 12 respiratora za pomoć pri disanju
- 4 sistema za terapijsku hipotermiju – presudne u prvim satima života
- 28 infuzionih pumpi za precizno doziranje terapije
- 1 vozilo hitne pomoći za transport najugroženijih beba
Napredak za decu: Stopa smrtnosti novorođenčadi u Srbiji smanjena sa 4,63 (2010) na 3,06 (2023) na 1.000 živorođenih beba. U Nišu: pad sa 7,14 (2021) na 3,89 (2023).
Priče koje inspirišu
Elenina priča
„Kada je rođena, Elena je imala samo 980 grama. Sam čin porođaja je stresan, ali mnogo stresnije je kada ne možete da budete sa svojom bebom. Onog trenutka kada sam je uzela u naručje i privila na grudi, magija je počela... Sve je stalo i samo smo nas dve bile bitne u tom trenutku."
— Mirjana, Elenina mama, Kragujevac
Lenkina i Mionina priča
Prvih dana, mama Milana je mogla da dodirne svoje devojčice samo kroz otvore na inkubatoru. Kontakt "koža na kožu", presudan za njihov oporavak, bio je prisutan od početka, ali u ograničenoj meri.
„Silazila sam na svaka tri sata i kontakt 'koža na kožu' je bio moguć pri svakom silasku kod njih. S tim da u početku, dok su bile u inkubatoru, to je bilo samo kroz otvore ali ipak prisutan od prvog dana. Svakim narednim danom, kako se njihovo stanje poboljšavalo, bio je moguć sve veći i veći kontakt. Došli smo do držanja u naručju na kraju."
— Milana, Lenkina i Mionina mama, Novi Sad